Prioriteti zastoja

Koji incidenti daju najviše zastoja

Stotine, pa i hiljade incidenata u trackeru tokom godine - uobičajena stvar. Resursa da se sve popravi odjednom nema. Ali odakle početi da zastoji brzo opadnu?

Zadatak

Nismo još sreli tim koji stiže da obradi sve i uvek. A prva želja mnogih je da poprave kvarove kojih ima najviše. Ali incidenti koji daju najviše vremena zastoja nisu uvek oni koji se dešavaju često. Ovde pomaže način da se malobrojno važno odvoji od većine koja može da sačeka.

Kako se računa

Metod iz porodice deskriptivne analitike.

Pareto analiza (pravilo 80/20). Sortiramo incidente po doprinosu zastoju i računamo zbir do tačke u kojoj dostiže 80%. Pored toga je Džini koeficijent kao brojčana mera koncentracije.

Metod računa učestalost i udeo zastoja, ali ne i težinu pojedinačnog katastrofalnog kvara. Zato uvek ide uz procenu rizika dugog zastoja (posebna analiza).

Primer rezultata

Na stvarnim podacima (bankarska obrada, 592 incidenta za godinu, nepotvrđeni kvarovi uklonjeni) motor je izračunao doprinos svakog incidenta ukupnom zastoju:

8.8% incidenata dalo je 80% ukupnog zastoja. To je 52 incidenta od 592. Džini koeficijent je 0.875 (mera nejednakosti, gde 0 znači da su svi incidenti isti, a blizu 1 da skoro ceo zastoj potiče od malobrojnih). Ovo je jaka koncentracija.

Kako čitati: horizontalno je udeo incidenata, od najkraćih do najdužih, vertikalno je koliko zastoja zajedno nakupe. Da svi incidenti koštaju isto, linija bi išla po isprekidanoj liniji. Ovde 91.2% incidenata zajedno daje samo 20% zastoja, a ostalih 80% otpada na poslednjih 8.8%.

Praktičan zaključak: baviti se ovim 52 incidentima važnije je nego celom masom odjednom. Ostalih 91.2% možda takođe treba popraviti, ali zastoj oni skoro ne pomeraju, čak i ako se zatvore svi. Ušteda snaga je očigledna i može dati dobar komercijalni efekat.

Ista analiza na vašim podacima - „Pokreni analizu“ na početnoj →

Svi podaci se obrađuju izolovano i ne prosleđuju se trećim licima.